Dnevnik jedne trudnice

Deseta, ili jedanaesta. Pitanje je sad. 3 razlicita proracuna... Tipujem na onaj koji kaze da sam najvise trudna i da cu se najpre poroditi. 
Treci mesec, a kao da je treca godina kako sam trudna. ustvari, svesna sam trudnoce tek mesec i deset dana, a imam osecaj da je ovo trajno nesvrseno vreme...
Tesim se, za nijansu mi je bolje, voljni momenat raste. Raste i stomak predvece, ali ne od trudnoce, nego od problema sa digestivnim traktom. Ne znam da li sam puna vode ili puna vazduha, tek uvece imam stomak, ujutru nemam... 
Trenutno nemam ni ginekologa, u tranziciji sam, jednim nisam zadovoljna, zakazana kod drugog, tek za jun... A gomile pitanja, i gomile odgovora, samo jos nisu stigli do mene... Cekam tog ginekologa, pa da mu se pojavim sa spiskom... Kazu mi: druga ti je trudnoca, sve znas... Pa u tome i jeste problem. U prvoj nisam znala sta me ceka, i bila sam euforicna, i sve mi bilo novo i zanimljivo... A sad. Ufff. Znam sta me ceka, i sve me veca frka hvata. A o porodjaju ne smem ni da mislim, sto me tek zbog toga hvata frka... A nije jos ni na vidiku.
Mastam kako donosim kuci bebu iz porodilista. Mastam kako beba puni dva, pa tri meseca... Pa mastam kako je opet maj i zadovoljna setam bebu... KOliko god sam zelela da ucestvujem u svemu sa prvim, toliko bih sad ovu trudnocu da prespavam...
A valjda cu i kad udjem u cetvrti mesec biti bolja, veselija, vedrija, opustenija... 
Jedva cekam...