Sto je bilo daleko doslo blizu. 35.nedelja. Evo ga novembar za koji dan. Onda na prepad shvatim da nisam oprala sve stvari za bebu, i bez obzira sto je sve spremno, tek sad treba ono finalno. A ja danima sedim i hipnotisano citam. Svet ne postoji, nista ne postoji. Danas konacno, kuci sam, ne idem nigde, pa pocinjem, jedna masina vesa, pa druga, pa generalka, pranje usisavanje prasina... Tucem se po prstima kad krenem prema knjizi, to cu kad zavrsim sve, pa da odmorim, a vec sam se umorila. Sve u svemu brojim sitno...
Luda zena, zaboravila sifru, pa nisam mogla da se ulogujem. A nisam ni bila za pisanje. Jako brzo proleti onaj najlepsi deo, cetvrti, peti, sesti. Vec ulaskom u sedmi krece. Ovaj put bas odmah krenulo. Gorusica. Pa zatvor, pa sve sto prati trece tromesecje. Pa veliki stomak. spavanje sa 5 jastuka. Beba visoko, pa ne mogu ni da sedim, u rebrima mi, stiska dijafragmu, ne mogu da nadisem. Uff. I ovo sve pisem da ne zaboravim kako mi je bilo pa se opet zeznem da budem trudna. I dragom sam rekla, ako ikada samo spomenem trudnocu da me zvekne sa necim... Frka od porodjaja. Prvi put nisam znala sta me ceka, pa mi nije bilo strasno, a sad kad znam, jao kuku majko... Stra' me od bola, ma od svega... Beba je malo veca, tj krupnija za ovaj period, pa ce taman da izadje malko ranije i da se rodi do kada sam planirala, a ne do kad je doca rekao da je termin. I tako... Stvari skoro pa spremne, jos par sitnica, pakujem torbu i cekam...
