Tako mu dodje po proracunima. Totalno sam pogubljena. Zaboravna. Ali ono najbolje u celoj prici je cinjenica da sam neki dan shvatila da se sad uopste ne osecam kao da sam trudna. Svi simptomi nestali, i ja se osecam dobro. Normalno jedem, normalno hodam, imam volje, jos ni stomak nije narastao, tek se malo nazire. Malo sam za nijansicu umornija nego inace i umeju ledja da me bole, ali osim toga sve je bas dobro, i normalno. Pocela sam o odeci da razmisljam, standardno zensko, nemam sta da obucem... Dobro je... vracam se sebi. Jos samo da mi dodje 15 novembar... I da se poodim... i onda uzivancija sa bebom :D
Otvaram oci, i doceka me fotka jedne prijateljice, ona je na letovanju. Fotka raja. Iz mesta sam se astralno projektovala tamo. Osetila i miris mora, i vetric kako njise suncobran, i ukus nealkoholnog koktela... Ma ugodjaj na nivou.
Vec zamisljam kako putujem.
Destinacija Santorini. Moja davnasnja zelja. Cim deca malo stasaju, da idu sama na svoje letovanje, ja odoh. Sva grcka ostrva.
Osmeh. Cak sam samoj sebi lepa u ogledalu. Hm. Jeeessss. Konacno. Prosao onaj najmucniji deo trudnoce. Usla sam u fazu kad zelim da idem, da uzivam, da se osecam dobro. Ziveo cetvrti mesec. Ponovo zivim :D I odoh sad u grad :D
Poslednja nedelja prvog trimesta. Znaci za nedelju dana ulaim u cetvrti mesec. Secam se tog perioda. To je bilo onda kad sam pozelela da izadjem iz kuce i prosetam. Prva asocijacija da mi pocinje biti malo bolje je cinjenica da sam gledala svoje noge u papucama i pozelela da namazem nokte. Hm. Sacekacu jos malo. Voljni momenat je jos uvek slab.
Pre dva dana sam bila na prvom ekspertnom ultrazvuku. (Secam se sad i euforije kad sam taj isti pregled imala sa prvim detetom.) Bila sam odusevljena doktorom, novim, koji mi je sve lepo objasnio, pricao, pokazivao, ruke, noge, glava. Za pol kaze malo je rano, njemu se cini, ali nije sto posto siguran, mada retko kad pogresi, da je decak. Nisam znala da li da se radujem ili da se radujem opet. Kao ok, negde smo mozda prizeljkivali devojcicu, pricali o Njoj. Ali jos jedan decak. Divno, sa tim imam iskustva, i lepo je da mi sin ima batu... A onda. Sta cemo za seku? Ma usvojicemo je. Borim se izmedju toga da rodim jos jedno, a sama pomisao na jos jednu trudnocu me ne cini narocito srecnom, ili da zaista usvojimo jednu seku, da izaberemo neku lepu... Hm... A posto je doca rekao da nije sto posto siguran, ipak ostaje bar onaj 1 posto nade da je mozda devojcica. Ma, samo nek bude zdravo i srecno... I nek se rodi do 20.novembra... I nek lici na starijeg batu...
